Mravinjak

Spustivši se niz kamene stepenice u ostacima Solomonovog hrama i ostavljajući uzavrele mase ljudi na septembarskom suncu kod Zida Plača, čovek stiže do jednog zida i poče pažljivo da ga posmatra. Tražio je tragove u zidu, vrata tajnog prolaza, tako što je posmatrao koja je cigla najuglačanija, ali je to bio uzaludan posao.Znao je da svaka tvrđava ili hram mora imati tajne koje nisu ucrtane u mape građevine i sasvim je moguće da je na ovom mestu pogrešio.To svakako nije mogao znati dok ne pokuša. Prišao je još bliže zidu a onda počeo da stiska bezuspešno sve cigle redom .Ljutio se na sebe, jer niko ne bi izabrao tako jeftin trik za tajni prolaz. Isprobavši sve zidove, poče zatim da ispituje kocke na podu, tako što bi na svaku stao. Pošto ni to nije urodilo plodom, osim što umalo na jednoj faličnoj nije izvrnuo nogu sinu mu ideja da tu kocku izvadi iz tla. Ispod nje nije bio nikakav mehanizam,ali je ona svakako nečem morala služiti. Dakle, morao je negde staviti. Pažljivo je gledao oko sebe, a onda primetio u ćošku jednu drugu kocku kako stoji.Prišao je, zamenio mesta, a tu kocku stavio u ploču umesto one koju je izvadio. Bile su identične. Zid se pomerio u stranu i sad je mogao sići niz stepenice dalje. Nema sumnje da je bio na pravom putu.

Kako je bio mrak, a nije poneo baterijsku lampu, tako se pažljivo držeći za zid spuštao stepenik po stepenik sve niže. Oči su se vrlo brzo navikle na nedostatak svetlosti i mogao je pomalo da razaznaje prostor ispred sebe, što je značilo da odnekud ipak dopiru mali tračci svetlosti. Napokon kad je stigao do zadnjeg stepenika, pođe hodnikom pravom i stiže do jedne prostorije koja je bila osvetljena bakljama, a na čijem se kraju nalazio u prostoru za zid starozavetni kovčeg.

Upaljene baklje su značile da nekog ovde ima i da održava prostor te je bio jako oprezan. Ne želeći da ispadne lopov, upita glasno, ima li koga, ali se niko nije javio. Upita još jednom, navodeći razloge da zna da ima nekog jer su baklje upaljene a prostor održavan, ali se opet niko ne javi. Ko zna, pomisli, možda sad nema nikog ovde, ali svakako održavaju ovaj prostor. Posmatrao je prostor ispred sebe, da li ima nekih zamki i polako prilazio kovčegu.

Pronalaz kovčega je bio krajnje jednostavan, samo za onog ko je mogao da razmišlja kako treba. Njega su uvek nosili sveštenici,a narod je sledio. Tamo gde bi kovčeg stao bio bi mesto okupljanja naroda. Sve što je trebalo uraditi jeste videti gde Jevreja ima najviše. A najviše ih je bilo u Izraelu. Sve ostale potrage za njim su bile samo diverzija, dobar marketinški trik da se skrene sa pravog traga.Ali sada kada je stajao pred njim, kao najvećom tajnom tog naroda osećao se malo kao grešnik,jer je narušavao svojim prisustvom tu svetinju.

Prišavši sasvim jasno je video da je kovčeg dosta oštećen, što je bilo čudno s obzirom da su ga održavali tokom svih vekova. Na njemu su se mogli videti svi istorijski događaji jevrejskog naroda, Nabukodonosorovo ropstvo, progonstvo u Egipat, pad Solomonovog hrama,čak i moderniji događaji kao Holokaust. Istorija ovog naroda je bila čvrsto materijalizovana na neki mističan način sa kovčegom kao da je on bio materijalizacija jevrejskog duha i duše za razliku od Srba koji su svoje ožiljke nosili u najdubljim skrivenim mestima u sebi. Za očekivati je bilo da u kovčegu pronađe istorijske spise, neke tajne o događajima iz prošlosti, možda poneki recept za lek, verske predmete za obred, vladarsko žlezdo, solomonov pečat i prsten, nakit, zlato...

Posle uživanja u pogledu na kovčeg i dubokog promišljanja o svemu napokon je prišao i otvorio ga, ali ne veliko iznenađenje u njemu nije našao ništa. Da li je moguće, zapitao se, da je ovo bila još jedna varka, replika,još jedan trik? Možda je imao neko lažno dno, poruku na zidu,ispod kovčega, negde u blizini neku oznaku, tajni znak? Pravac u kom je okrenut? Nema sumnje nije bio paralelan sa zidom, već malo ukošen. Koliko dakle dužina?Koja biblijska mera kad ih ima mnogo? Sudnji dan? Dakle 144 000 preživelih to je 144000 koraka, svaki korak je pola metra, dakle 70 000 metara, 70 kilometara u pravcu u kojem je nakošen kovčeg. Ali u kom pravcu krenuti?

U tom trenu ga je presekao glas koji ga je i prepao.

- Ko si ti?

-Bez brige nisam pljačkaš, već misteriolog.

-Misteriolog?-začudi se glas iz mraka a potom videvši da je došljak nenaoružan priđe na osvetljenu površinu. Nasuprot klišeima beše to mlad moderan čovek koji nije uopšte bio odeven u jevrejske tradicionalne nošnje.

-Da, misteriolog-odgovori došljak.-Volim da rešavam misterije. U tome pronalazim zadovoljstvo. Kada pronađem, kao recimo starozavetni kovčeg, sve što uradim je fotografišem, i ostavim sve kako je bilo.Ponekada kada me želja mine opet posetim pojedina mistična mesta, i uživam u tim prizorima. Mada sad, u kovčegu nema ničeg i to je pomalo razočaravajuće. A ko ste vi?

-Ovo prvi put čujem, ali svakako ima raznih ljudi.Ja sam čuvar starozavetnog kovčega.

-Pa dobro čoveče, kakav si to čuvar kad u nje